Tesna spona Češke i Slovačke se mogla videti i nedavno, 15. decembra na poslednjem susretu na vrhu za predsedavanja Češke Unijom. No, premijeru Slovačke Eduardu Hegeru je baš tog dana tamošnji parlament trebalo da glasa o poverenju, tako da je bilo samorazumljivo da slovačkog kolegu predstavlja domaćin, češki premijer Petr Fjala.
Za češkog premijera je to bilo jasno po sebi i za DW dodaje da se „izvrsni odnosi“ Češke i Slovačke ne pokazuju samo u takvim pitanjima. Jer zaista je bio, kako kaže i češki premijer, „izuzetan događaj u istoriji“ način na koji su pre trideset godina iz Čehoslovačke sasvim lepim dogovorom nastale dve nezavisne države, Češka i Slovačka.
Nakon pada komunizma, one jesu isprva pokušale da ostanu zajedno, ali su se ipak osećale razlike: različita struktura industrije, različito mišljenje o prioritetima, ništa presudno, ali mnogo sitnica gde su se obe strane na kraju pitale koliko smisla ima tražiti kompromise i nije li bolje da svako krene svojim putem.
I granica je zapravo bila jasna, jer Slovačka je bila deo ugarskog, a nekadašnja kraljevina Češka pak austrijskog dela Austrougarske iz kojih je nastala Čehoslovačka na kraju Prvog svetskog rata.
Rastanak prijatelja
Tako su pre trideset godina, prvog dana 1993, nastale dve države i češki premijer je još uvek ponosan na tu mirnu rastavu: „Ne smemo zaboraviti da je razdvajanje Čehoslovačke proteklo ne samo mirno, nego i neuobičajeno prijateljski.“
Premijer Fjala dodaje: „To je nešto zaista lepo i mislim da pokazuje kako je stvaranje dveju nezavisnih država bio pravi put i da je pomoglo obema nacijama.“ Odlični odnosi su ostali sve do današnjih dana kad se međusobno podržavaju i u Evropskoj uniji.
Sve izraze hvale i naklonosti koje čujemo u Pragu možemo čuti i od političara u Bratislavi. Ministar spoljnih poslova Slovačke Ratislav Kačer se rado seća svog doba kad je imenovan za ambasadora u susednoj zemlji:
„Biti ambasador Slovačke u Pragu je ogromna privilegija. Tako budete diplomatski kralj. Svi ambasadori vam dolaze i kažu: niko drugi ne razume češku politiku kao vi, objasnite nam to!“
Važi i obratno: ambasadorka Češke u Slovačkoj je od 2013. do 2018. bila bivša prva dama republike, Livija Klausova, supruga bivšeg predsednika Vaclava Klausa.
Toga je svestan i budući diplomatski predstavnik Češke u Slovačkoj, Rudolf Jindrak, koji stupa na dužnost početkom godine. „Onog trenutka kad je objavljeno da idem za ambasadora u Slovačku svi su počeli da se zanimaju za mene, mnogo više nego kad sam svojevremeno odlazio kao ambasador u Nemačku.“
Zajednička država je još živa
Političke spone se pokazuju se i u čitavom nizu običaja: nakon svakih izbora, bilo za predsednika ili za premijera, redovno je prvo putovanje u inostranstvo rezervisano za Češku ili Slovačku. Redovno se održavaju i zajednički sastanci vlada Češke i Slovačke.
Ta odlična saradnja se ne odnosi samo na politiku: mnoštvo mladih odlazi na besplatne studije u onu drugu državu iako je znatno više slovačkih studenata u Češkoj (oko 25.000) nego čeških u Slovačkoj, ali samo zato jer mnogi fakulteti u Češkoj uživaju veći međunarodni ugled nego oni u Slovačkoj.
Nešto preko 90.000 građana Češke nema problema što su slovačkog porekla, preko 114.000 Slovaka imaju i stalno prebivalište u Češkoj, obratno je to opet nešto manje, ali i u Slovačkoj živi par desetina hiljada Čeha.
„Predstava Čeha sa strane Slovaka je veoma pozitivna, što pokazuju i ispitivanja javnog mnjenja. A u Češkoj se Slovaci smatraju njima najbližoj naciji“, kaže nam slovački politikolog Grigorij Mesežnikov. „Čehoslovačka je još uvek živa u glavama i srcima ljudi, iako različitog intenziteta“, kaže politikolog.
Češki institut za ispitivanje javnog mnijenja STEM je nedavno utvrdio da 91 odsto Slovaka i 87 odsto Čeha drugu naciju smatra svojim najbližim saveznicima. Štaviše, 53 odsto Slovaka i nakon 30 godina smatra da se nije trebalo razdvajati, ali isto mišljenje ima samo 35 odsto Čeha.
Prvi puta čak i brklje na granici
No ljubav ipak polako bledi, a i skorašnji češki ambasador u Bratislavi Rudolf Jindrak misli da su se ti izrazito bliski odnosi počeli topiti kad su obe zemlje pristupile Evropskoj uniji. Tu je onda pažnja bila usmerena i na druge zemlje i ne više u toj meri na svog najbližeg suseda.
Tako je ipak, nakon gotovo 30 godina, došlo i do prve ozbiljnije krize između Slovačke i Češke ovog septembra i kad su po prvi put i na „zelenu granicu“ između te dve zemlje spuštene i granične rampe.
Povod nisu bili građani susedne zemlje, nego sve veći broj migranata koji su preko Slovačke ulazili u Češku. Tu je nastao problem kad su češki granični policajci želeli da migrante vrate u Slovačku, ali ih je Bratislava odbila primiti.
Hana Mala iz češkog Ministarstva unutrašnjih poslova priznaje da su granične kontrole uvedene zbog slovačkog „problematičnog sprovođenja sporazuma o povratku“.
No granična kontrola je izazvala proteste slovačkih kamiondžija što je još više zakomplikovalo odnose Slovačke i Češke. Zbog toga su se početkom novembra sastali i premijeri, ali ni oni nisu uspeli da postignu dogovor.
I u Pragu i u Bratislavi nas uveravaju da će se to nekako rešiti, ali ipak: na samu godišnjicu tog istorijskog mirnog razvoda Češke i Slovačke će na njihovoj granici još uvek biti graničnih kontrola nasumično odabranih vozila.
Izvor: DW na srpskom