Jovanka Orleanka rođena je 6. januara 1412. godine. Kao tinejdžerka počela je da dobija vizije koje su je odvele pred francuskog kralja Šarla VII, nakon čega je povela njegove trupe u rat. Priča o ovoj tinejdžerki i danas inspiriše.
Godinama pre pojavljivanja Jovanke Orleanke, ćerke iz seoske porodice, Francuskom se širila legenda o devojci, „devici“ (franc. „La Pucelle“), koja će se u odlučujućem trenutku pojaviti i odbraniti francusku nezavisnost.
Stoga, kada se pročulo za devojku koja se uputila u opkoljeni grad, Orlean, tada u beznadežnoj situaciji, raspoloženje među vojnicima se znatno popravilo i ona je dočekana kao spasiteljka.
Orlean je bio ključna strateška tačka u Stogodišnjem ratu, bio je stav obe zaraćene strane.
Grad je mesecima bio pod opsadom i ukoliko bi bio okupiran, to bi označilo konačnu potvrdu engleske pobede i pad Francuske u vazalski položaj pod engleskim kraljem.
U tim trenucima pred vratima grada, pojavljuje se obećana devojčica, eksplozivnog karaktera i snažne volje.
Ona se kroz neprijateljske snage provukla obučena kao muški vojnik, što će joj kasnije biti i jedna od optužbi na sudu.
Bez obzira što od mnogih nije bila ozbiljno shvaćena, od onoga što je u svojim vizijama videla nije odustajala.
Njeni potezi bili su ismejani od strane engleskih snaga, a prenosioci njenih poruka dobijali pretnje smrću pod glasom da su „veštičje sluge“.
Odmah po njenom dolasku, Francuzi uspevaju da oslobode jedan od prolaza do grada i izbore se za prvu pobedu od početka opsade.
Jovanka Orleanka odmah predvodi još jedan napad vođena prethodnom pobedom, bez dogovora sa komandantima, koji su bili odsutni u tom momentu.
Ovakav neplanirani napad se zamalo završio velikim porazom taman kad su Francuzi osigurali jednu pobedu i Jovanka Orleanka se našla u povlačenju sa svojim vojnicima.
Kada su Englezi videli „vešticu“ kako beži, pomislili su da je čar slomljena i krenuli u poteru za njom.
Ona se tada, po popularnoj priči okrenula uz reči „U ime Božje!“, što je prema navodima bilo dovoljno da se engleske trupe okrenu i prekinu poteru.
Ona odmah, prema instrukcijama, započinje novi napad i Francuzi dolaze do još jedne pobede, a ravnoteža snaga se menja.
I kada je bila ranjena, protivno savetima odlazila je u borbu na opštu radost naroda Orleana.
Nakon oslobođenja grada, odmah je predložila nastavak operacija do oslobođenja celog regiona oko reke Loare, a talas dobrovoljaca i ratne opreme pristigao je u grad željan da se bori pod njenom zastavom.
Ona je kasnije zarobljena od strane francuskih snaga u savezu sa engleskom krunom, osuđena na smrt i spaljena na lomači 1431. godine u Ruanu, u svojoj devetnaestoj godini.
Dok je čekala suđenje više puta je uspevala da pobegne iz tamnice, jednom skočivši iz kule sa visine od više od dvadeset metara.
U zatvoru je nosila mušku odeću jer su joj pantalone opasane kaišem davale veću sigurnost od mogućih nasrtaja stražara, uprkos tome što je to bilo protivzakonito i jedna od stvari za koje je bila optužena.
Francuske snage su više puta pokušavale da je preotmu, a kada to nije uspelo počeli su sa pretnjama odmazdom nad zarobljenim ženama ukoliko Jovanka Orleanka bude ubijena.
Uprkos tome, politički motivisano suđenje je održano, a ona osuđena.
Katolička crkva, čijom odlukom je živa spaljena na lomači pred hiljadama okupljenih ljudi u Ruanu, je kasnije istražila njeno suđenje i optužbe koje su joj nametnute i odbacila odluku suda i proglasila je nevažećom.
Napoleon Bonaparta je 1803. godine proglasio nacionalnim simbolom Francuske, a kasnije je proglašena i sveticom.
Njen lik i delo vekovima su bili inspiracija piscima, slikarima, redateljima i umetnicima svih vrsta formirajući kulurni lik francuske heroine.
Danas ne postoji jedna Jovanka Orleanka, nepismena devojčica iz siromašne porodice koja je postala nacionalni simbol svoje zemlje, danas je ona osim toga simbol katoličke crkve i inspiracija borcima i borkinjama za prava žena širom sveta, koji slave njenu neustrašivost i androgeni izgled.
Ona je tada pokazala da moć i snagu može imati i žena.
Izvor: Danas